Nemačka srednja preduzeća sve više se okreću od izvoza zbog geopolitičkih napetosti i jake konkurencije, pokazuje novi izveštaj.
Analiza državne razvojne banke KfW otkrila je u ponedeljak da je udeo nemačkih srednjih preduzeća koji posluje u inostranstvu pao sa 23 odsto u 2022. na 20 odsto u narednoj godini.
Ukupno, 763.000 od oko 3,8 miliona srednjih preduzeća bilo je aktivno na stranim tržištima u 2023. Godinu ranije bilo ih je 880.000.
“Uslovi za spoljnu trgovinu su se značajno pogoršali”, rekao je glavni ekonomista KfW Dirk Šumaher (Schumacher).
“Trenutne geopolitičke napetosti u Ukrajini i na Bliskom Istoku, rastuća konkurencija za izvoz iz Kine u važnim industrijama i protekcionistička trgovinska politika SAD utiču na kapacitete kompanija da izvoze”, dodao je Šumaher.
Strukturni faktori u Nemačkoj, kao što su visoki troškovi, dodao je, takođe utiču na konkurentnost.
Posebna anketa koju je KfW sprovela u januaru ove godine pokazala je da se trend nastavlja.
Pritom je oko 21 odsto preduzeća aktivnih u inostranstvu prijavilo povećanje prodaje prošle godine, dok je 25 odsto zabeležilo pad.
Kompanije sa snažnom prisutnošću u SAD, koje predstavljaju oko 16 odsto srednje velikih nemačkih firmi, navode su da su posebno zabrinute zbog carinske politike predsednika Donalda Trampa (Trump).
Evropska unija trenutno pregovara s Vašingtonon, u pokušaju da izbegne carine od 50 odsto. dpa
